Investicioni bankari koriste četiri primarne tehnike vrednovanja. Ove tehnike se primenjuju skoro univerzalno, bez obzira na firme, industrije ili okolnosti. One ce biti objasnjene u sledećem poglavlju, Pregled Tehnika Vrednovanja. Ali kako su te tehnike vrednovanja u stvari izgrađene? Kako znati koja se analiza kada koristi? Koji su osnovni gradivni blokovi potrebni za njih? Mi ćemo naći detaljnije odgovore u narednom poglavlju. MEĐUTIM prvo ćemo napraviti korak unazad i objasniti neke od osnovnih koncepta.

Enterprise Value je jezgro/gradivni blok koji se koristi u finansijskom modeliranju. Razlog je sledece: Koncept Enterprise Value-a je dizajniran da predstavlja celokupnu vrednost poslovanja kompanije. Za razliku od toga, Tržišna vrednost je zaostala; ona daje vrednost kompanije nakon sto je vrednost koja se pripisuje drugim zainteresovanim stranama (nevlasnika) oduzeta, dakle ne vlasnicki udeo u firmi je izuzet u racunici. Enterprise Value mozemo posmatrati kao teorijsku cenu u slucaju preuzimanja/kupovine kompanije. U slučaju kupovine, sticalac bi morao da preuzme dug kompanije, ali bi u džep stavio i gotovinu te kompanije. EV se značajno razlikuje od proste tržišne kapitalizacije na nekoliko načina, a mnogi strucnjaci smatraju da je to tačna predstava vrednosti jedne firme. Vrednost duga jedne firme, na primer, bi trebalo da bude plaćen od strane kupca prilikom preuzimanja kompanije, čime EV daje mnogo precizniju procenu vrednosti jer obuhvata dug u svom obračunu vrednosti.

 

 

Dakle Enterprise Value se izračunava kao:

 

Enterprise Value=Tržišna Kapitalizacija + Dug, Manjinski interes i Prioritetne akcije - Gotovina i Gotovinski ekvivalenti

 

 

 

 

 

 

Ovde mozete saznati sta znace navedeni pojmovi u racunanju Enterprise Value-a:

 

Tržišna Kapitalizacija: Se izračunava tako što, jednostavno nadjemo broj akcija u prometu i cenu akcije na berzi (tj. tržišnu vrednost); i zatim pomnožimo broj akcija sa cenom da bi smo dobili vrednost tržišne kapitalizacije.

 

Dug: Novac je pozajmljen kompaniji od strane indivudue ili institucije. Nosioci dužničke hartije od vrednosti imaju veći prioritet na pravo potrazivanja vrednosti imovine te kompanije, njihova dugovanja su prva isplaćena. Da bi se došlo do EV, moramo dodati dug tržišnoj vrednosti kapitala kompanije jer ako bi neko hteo da kupi kompaniju morao bi i da preuzme sva dugovanja.

Primarne komponente duga:

( + ) Kratkoročni dug: dug sa rokom dospeća manjem od godinu dana.
( + ) Dugoročni dug: dug sa rokom dospeća preko jedne godine.
( + ) Dužnički ekvivalenti: operativi lizing i dugovanja za Penzije.

 

Manjinski Interesi: Korporacije često imaju nalog odgovornosti koji nazivaju Manjinski Interesi (MI). Ovo je posebna računovodstvena oznaka za određeni scenario: kada korporacija poseduje većinu akcija, ali ne sve, od firme podružnice. Ako je to slucaj, ćerka firma se konsoliduje u potpunosti sa finansijskim izveštajima korporacije, pa se čini da korporacija zaista poseduje 100% akcija. U stvari nije tako, pa ovaj nalog predstavlja vrednosti akcija u vlasništvu drugih pojedinaca ili firmi. Zbog toga ovaj manjisnki interes predstavlja obavezu i mora biti uracunat u EV, jer ako bi neko kupio preduzece morao bi i da isplati male akcionare u firmama produznicama (cerke firme).

 

Prioritetne Akcije: Uprkos imenu, prioriteni kapital prvenstveno sluzi kao dug, a ne kapital. Ove akcije imaju junior status u odnosu na druge oblike duga, ali zato imaju senior (prioritetni) status u odnosu na sve ostale akcije. Često, prioritetne akcije mogu da se konvertuju u obične akcije. Ove akcije se karakterišu kao vrsta duga zato što obično isplaćuju dividendu koja je prioritetna i veća nego kod običnih akcija. Zbog ovog prioritetnog statusa, vrednost ovih akcija se sabira sa dugom i manjinskim interesom i potom dodaje tržišnoj kapitalizaciji.  

 

Gotovina: Gotovina i gotovinski ekvivalenti, kao što su kratkoročne hartije od vrednosti, jednostavno služe da se zaradi profit an gotovini, ali nisu jezgro poslovanja kompanije. Ova novčana nalik sredstva mogu takođe biti prodata (jako su likvidna), i trebalo bi da budu oduzeta u obracunu neto duga. Dakle, "Gotovina i gotovinski ekvivalenti" se oduzimaju u kalkulaciji - gotovina i sredstva nalik gotovini su stoga neka vrsta "anti- duga". To je jednostavno iz razloga sto ako bi ste vi na primer kupovali kompaniju, nema potrebe da racunate gotovinu koja kompanija ima na racunu jer vi biste fakticki platili za gotovinu koja vam se vraca.